Страхиња и његова жена Абабуо, обоје стари 28 година, напустили су Гану на почетку мигрантске кризе. Успели су да стигну до Немачке, само да би их оданде депортовали назад у Београд. Србија можда није Немачка, али Страхиња даје све од себе да започне нови живот. Вредно ради да добије азил, тренира фудбал за локални клуб и волонтира за Црвени крст. Процес је, међутим, дуготрајан, и Абабуо, страствену жену која жели да постане глумица у Лондону, њихов живот не испуњава. Једне ноћи стигла је нова група Сиријаца, на путу у Западну Европу. Један од њих је Али, харизматични левичарски активиста. Абабуо му се испрва руга, али већ следећег дана, без објашњења, одлази с њим из Србије. Страхиња креће балканском мигрантском рутом из потпуно других разлога од свих осталих: из љубави.