Немачки историчар уметности, мајор Зигфрид Хандке године 1942, добија од Гестапоа задатак да пронађе вредну збирку уметничких дела француског колекционара Воларда, којој се изгубио сваки траг. Хандке сазнаје да је део збирке наследио млади београдски Жидов Ерих Шломовић. Сматрало се да је Ерих после Волардове смрти напустио Француску с намером да у домовини оснује Музеј уметности Истока и Запада. Хандке се успева приближити Шломовићевој пријатељици Хуани те дознаје да се колекционар с мајком Розом склонио у село у Баћину. После неколико година, Немачка је пред сломом, а Хандке још не зна што се догодило ни са Шмомовићем нити с његовом збирком.