Уочи човековог освајања Месеца у лето 1969. године, тридесетчетворогодишњи Милутин Вељковић креће на југоисток Србије, са намером да проведе 15 месеци у неуређеној пећини Самар, дугачкој око два километра. Милутина није толико занимало да потуче рекорд у поџемном самовању, колико да продре дубински у средину најсличнију ванземаљској. Разни одломци из Милутиновог опсежног пећинског дневника оживљавају – од свакодневних послова као што су припрема кафе и прикупљање инсеката, до драматичних збивања каква су вађење сопственог зуба, чежња за женом, борба са поплавом и халуцинацијама. Повезујући се са прадавним прецима, али и истражујући даљине космоса у дезинтегрисаном времену и простору пећине, „Спелеонаут“ трага за нашим способностима и сврхом.